Plačem, plakala sam i plakaću.
Plačem kada ljuštim luk.
Kada gledam tužne filmove i kada gledam srećne filmove.
Plačem kada dobijem poklon kome se nisam nadala, ponekad i kad vidim svoj odraz u ogledalu.
Plakala sam zbog velikih, malih i srednjih stvari.
Plakala sam bez razloga.
Plakaću i dalje.
Kada umrem, nemojte plakati. Ja sam se sita isplakala samo do sad, za sve vas.
A, tek ako malo duže poživim kol’ko ću plakati… Ihaj!
Ali, da znate, svaku moju suzu je pokrilo bar tri osmeha.
Želim da tako bude i vama.
branchester 