Bele rukavice

Jednom sam videla damu u belim rukavicama
Jednom sam videla oficira u belim rukavicama
Bili su lepi, nasmejani, ponosni.
 
 
Prolazila sam kroz hodnike vremena
Jurila za neuhvatljivim oblacima
I čuvala iskre sećanja…
 
 
Krupne oči devojčice, upale u blato, molećivo su tražile pomoć.
Dama u belim rukavicama ju je zgroženo gledala
Oficir u belim rukavicama ju je zgroženo gledao
Gurkajući se laktovima podsmevali su joj se
I otišli dalje
 
m
 
Razbila sam iskrivljene roze naočare i pogledala u lica dama i oficira
Bila su gorda, iskežena, ružna.
 
 
Zbogom dame i oficiri.
Ne pružajte vaše bele rukavice ka meni. Čiste su,
hladne,
proračunate.
Ostaće mrlje ugaraka moje dobrote na njima.
 
 
Zadržite ih na vašim smežuranim rukama,
na vašim gordim prstima, okićenim zlatnim i dijamantskim prstenjem.
 
 
Ne rukujte se sa mnom u vašim belim rukavicama.
Uprljaću ih svojom istinom.
Svila će potamneti.
Moraćete da ih bacite i kupite nove da ne bi gledali tragove mog osmeha i srca na njima.
 
 
Nosite se vi i vaše bele rukavice što dalje odavde!
 
 

2 thoughts on “Bele rukavice

Kaži i ti nešto

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s