Nikako da nastavim o crtanju no evo napokon i drugog dela. Prvi je ovde.
Pošto sam isprobala običnu hemiJsku, došao je red na tanki crni flomaster, koji se u narodu (ili makar onom narodu koga ja poznajem) nevešto naziva rapidograf. Iako to nije.
kriza identiteta
Opet, nije neka profi tehnika, ali je dobro za vežbanje. Mnogo bolje nego hemiJska. Preciznost je veća, a i lepše izgleda.
Bližila su se dva rođendana dve divne prijateljice, pa sam rešila da ih iznenadim svojim radovima. 😀
Evo kako je to “ispalo”.
Gospođica, dama, muštikla, šešir… a, ona sama. Crveni detaljčić je za gracioznost. 😉
A, tu je i druga g-đica, na nešto većem formatu od A4, sa crvenim detaljem (zilion ostalih detalja nećemo pominjati 😉 ).
I, to je to. Sledeći poduhvat je prelazak na “(Muzika,) TUŠ!” a o tome u sledećem tekstu. 😀
Jeste li nekada probali da crtate/slikate? Kojom tehnikom i imate li omiljeni stil ili temu?
branchester 
Колико дуго си се занимала овим детаљчићима? Баш ти добро иде, морам и ја да пробам ове фломастере, ја обично само хемијском исцртавам странице свезака 😀
LikeLike
Paaaa, dugo. 😛 Ne znam baš koliko tačno vremena. Nisam merila. A i uglavnom crtam deo, pa npr sutradan nastavim i tako.
Obavezno uzmi flomaster ovakav, mnogo bolji nego hemijska i uvek mu je iste debljine linija. Plus ih ima u raznim bojama, pa možeš i koloritom da se igraš. 😉
LikeLike
[…] došao je i momenat prelaska na “(Muzika,) TUŠ” i pero tehniku. Jeste, pero, samo nije ptičije, to bi već bilo […]
LikeLike