Međuvreme

 

Između prostora našeg i njihovog, na ničijoj zemlji, tu ćemo se naći.

Vetar će raštrkati ispisane papire istorije, jer istorija i nije važna.

 

To su samo reči na papiru,

reči sačinjene od slogova,

slogovi od slova,

a slova, samo otkucaji stare mašine za kucanje po traci natopljenoj mastilom,

po belom listu.

 

List koji smo počeli večno je beo. Jer, mi nemamo istoriju, početak, ni kraj.

 

Naša se fabula šije od zvezdanog konca.

I svaka supernova, stara je.