Kafica uz kasete

Juče proglasiše za Dan prodavnica kaseta a ja to sad pročitah. I, nisam mogla da se otmem želji da pronađem na tavanu svoje sačuvane kasete i da odslušam neke uz kaficu. 😀

Smajling vajl srkuting 😉

Moram da kažem da nisam sačuvala većinu kaseta koje sam nasnimavala sama i sad mi zafališe, jer imam na čemu da ih slušam. Moja stara mini linija je u dobrom stanju i zapravo je koristim umesto zvučnika za komp oduvek. 😉

E, sad, mnogi koji su komentarisali na onom gore linkovanom tekstu su ljudi koji su imali pozamašne kolekcije kaseta, štekali pare od džeparca da ih kupe itd. Ja nisam to radila. Nekako sam uvek volela da slušam radio. I, tek ponekad, kad bi mi se neka pesma mnogo svidela, ja bih je nasnimila na neku od kaseta. Naravno bilo je nezaobilazno guranje papirića u one male kvadrataste zaštitnike od presnimavanja (kasnije sam skapirala da mogu i da zalepim lepljivu traku preko kvadratića i – uala!). ♥

Zbog toga mi je više žao tih “mixtape” kaseta nego bilo koje kasete određenog izvođača. Zapravo ja i dalje očekujem da čujem neku pesmu posle druge, jer sam ih na kaseti snimila jednu nakon druge.

Ipak, jedne konkretne kasete se najviše setim (čak i kad ne pročitam članak o kasetama). Kaseta Bijelog Dugmeta iz godine pre mog rođenja: “Lipe cvatu, sve je isto ko i lani” je meni mnogo značila. Iako su mi već dugo godina najdraži albumi dugmeta na kojima peva Bebek i te Lipe cvatu mi nisu uopšte muzički bitne, pamtim tu kasetu. Ima tu više faktora. Prvo, to je kaseta koju je moj otac kupio pre mog rođenja i nekako mi je davala uvid u nešto pre mene u našoj kući. Drugo, tu kasetu sam kao mala pronašla u nekom ćošku naše stare kuće na selu, a obožavala sam da stvari tu nalazim i ponesem ih za Beograd kad se vratimo sa raspusta provedenog na selu. I, treće, volim da skupljam stare stvari kao najgori hrčak koga znate. 😉

Doduše omot nisam imala ali se vrlo dobro sećam ovog črveno-belog dizajna

Sve u svemu tu kasetu više nemam, nažalost, jer ju je neki brat pozajmio od mene pa izgubio. I poprilično mi je žao zbog toga.

Meni je baš dugo trebalo da pređem sa kasetaša na nešto što podržava i CD, pa čak i kad sam kupila tu mini-liniju, od svoje prve ikada plate konobara-iz-lokalnog-kafića više sam koristila kasete nego cedeove. Može se reći da sam zapravo pravo sa kaseta prešla na slušanje muzike sa kompa. Prvo je tu bio kasetofon u koji se kasete stavljaju sa trakom na gore, a posle su mnogo bile ultra-hiper-napredne linije u koje se kaseta stavljala okrenuta na dole. Možda neko ko više zna o temi može da objasni čemu ta razlika, ja stvarno nemam pojma. 😀

Čak sam jedno vreme sa pozajmljenih cedeova presnimavala neke pesme na kasete.

Elem, sećam se i da je neko negde dobio besplatno kasetu onih sestara Karić “DnD” koju sam ja, sva srećna što imam još jednu praznu kasetu, odmah presnimila. 😉 I, da, najviše, NAJVIŠE me je ubijalo ako radio počne da krči dok snimam pesmu ili ubace prokletinju od džingla ili reklame u sred pesme. A zbog spikera koji pričaju il’ se dernjaju “idemooo” u sred pesama sam prestajala da slušam radio stanice (često to i danas radim).

Imala sam običaj i da isecam iz novina fotke pevača i da ih stavljam u omote kaseta. A, kad se samo setim uživanja dok sam pravila spiskove pesama na papirićima veličine omota kasete, uz krasnopis, hemiske u boji i crtkanja unaokolo bude mi nekako toplo oko mog razigranog srca. 😉

Jeste da je ovako, ali ima i nostaldžija 😉

Ovaj nostalgično-pesmastični tekst završiću delom spiska pesama sa jedne moje “mixtape” (onoliko koliko se sećam). Uživajte. 😀

Tom Jones – If I Only Knew

Animals – House Of The Rising Sun

Bob Dylan – Blowin’ In The Wind

Tina Turner – I Can’t Stand The Rain

Robert Palmer – Addicted To Love

Shirley Bassey – History Repeating

Laki Pingvini – Pokreni me

Sting – Brand New Day kod ove se čulo krčanje sa radio stanice

The Temptations – My Girl ova je bla snimljena od prvog refrena

Josipa Lisac i Dino Dvornik – Rušila sam mostove od sna

Inner circle – A Lala Long samo refren, nemam pojma zašto 😀

Partibrejkers – Kreni prema meni

Srdjan Jul – Koketa

The Proclaimers – 500 miles