Kako da naučiš bilo šta… brzo

Da, znam, pretenciozan naslov, ali je u suštini samo preveden. Čitaj dalje.

Naletela sam na predavanje Džoša Kaufmana (za koga prvi put čujem) na Jutjub kanalu RSA (čije se video klipove trudim što češće da gledam). Naravno naslov videa je upravo naslov ovog posta i privlači pažnju, nema šta. Druga stvar koja me je privukla je nešto što je Džoš rekao u prvih par minuta predavanja, a što ja odavno mislim da je tačno: “Svako je sposoban da nauči bilo šta”. Naravno da nije svako sposoban da bude Van Gog, ali je svakako sposoban da nauči slikanje do nekog nivoa pristojnog za gledanje. 😉 Pokušaću, u narednim redovima, da sumiram njegovo predavanje.

Džošov metod učenja kaže da je za učenje bilo koje veštine dovoljno 20 sati učenja/vežbanja. Naravno da to ne podrazumeva da postaneš Paganini na violini, ali sigurno ćeš moći da tačno odsviraš neku melodiju. Dvadeset sati, tj oko 40 minuta svaki dan i za mesec dana – uala – veština koju oduvek želiš je tvoja. 😀 Kao što Džoš reče: “nema ničeg magičnog u konkretnom broju od 20h… to je samo neko vreme koje je dovoljno da naučiš veštinu o kojoj ne znaš ništa dovoljno da budeš vrlo dobar u njoj.”

Ne master klas, ne najbolji na svetu, ne profesionalni sportista, šahista, muzičar; nego da budeš relativno, pristojno dobar  u nečemu

Metod ima 5 koraka (koje treba da uradiš pre nego li počneš):

1. Odluči šta ćeš da učiš – konkretizuj nivo veštine (hoću da naučim da sviram tu i tu pesmu); – predstavi vrlo decidirano kako treba da izgleda “krajnji proizvod” tvog učenja (hoću da umem da nacrtam vazu i osenčim je tako da deluje realno). Ne možeš postaviti sebi cilj: “Hoću da naučim matematiku”. To ništa ne znači!
2. Raščlani veštinu na sastavne delove – svaka veština se može rastaviti na makar još jedan nivo “podveština” koje moraš usavršiti da bi naučio ovu glavnu Na primer: hoću da naučim da vrtim određenu vrstu pirueta… Delovi piruete su : početni baletski stav, način otvaranja i zatvaranja ruku, hvatanje zaleta, način okretanja glave, praćenje tačke fokusa i način zaustavljanja. I, udri, vežbaj sve to pojedinačno.
3. Istraži – o toj veštini i njenim sastavnim delovima dovoljno da možeš na pravi način da je destruktuiraš i da sebe ispravljaš dok vežbaš. Izvori mogu biti: knjige, tutorijali, materijali dostupni na netu, ljudi koji se bave tom veštinom  instruktori, treneri… Ali ne preteruj, uzmi 3-5 izvora max, inače ode ti brajko moj u prokrastrinaciju vežbanja i u istraživanje radi istraživanja.
4. Otkloni prepreke – sve što ti smeta ukloni: isključi TV, komp, mobilni, obavesti ukućane da narednih 40 minuta vežbaš, zatvori vrata, neka ti objekat učenja bude pri ruci… sve u svemu – fokusiraj se.
5. Unapred se obaveži – na tačno 20 sati učenja te veštine, Ako ne možeš da se obavežeš na to, ako vidiš da ta veština nije nešto što toliko želiš da bi joj dao dvaJes časovnika – skroz ok. Man’ se toga, naćićeš nešto drugo za šta ćeš hteti da pomeriš malo raspored, isključiš mobilAn itd. Al’ nemoj tako sad svaku ideju da odbaciš u fazonu “Ma, neću/ne mogu ja to”. Znam da postoji makar jedna stvar koju do sad u životu nisi naučila, a želiš.

I? I, nema dalje, spreman si da počneš sa učenjem, vežbanjem, greškama i njihovim ispravljanjem. 

Budi svestan da će prvih par sati verovatno biti najgore. Svi se na početku učenja svega osećaju isfrustrirano svojim greškama i neznanjem. Nemoj da te to obeshrabri. Da li deca kada uče da hodaju i padnu ostanu da sede na podu? Ne, matori, ustanu i probaju opet. Čak i ako su se usput klepila glavom o sto.

Ono što ja smatram dobrim kod ovog metoda je to što je jednostavan i primenljiv na sve. Primer: hoću da naučim španski. Nivo znanja: toliko i toliko reči i rečenica koji su najčešći u svakodnevnom govoru, plus neka gramatička pravila. 

Druga dobra stvar: kad završiš prvih 20 satova možeš tu da staneš i da kažeš: “Ok, znam sad nešto o tome, naučila sam nešto da radim iz te oblasti, to mi je dovoljno”. Isto tako, možeš da postaviš novi cilj, novih 20 sati i da dođeš do višeg nivoa znanja. Tvoja odluka.  

I, treća stvar koju smatram vrlo dobrom kod ove ideje je: konkretno, ograničeno vreme. Naučno je dokazano da su ljudi mnogo manje anksiozni i spremni na završavanje/čekanje nečega kada znaju konkretno vreme trajanja.

Sve u svemu, ovo što gore napisah je deo predavanja, koje je dostupno na Jutjubu do 14. juna:

*Prvih tridesetak minuta je predavanje, nakon čega kreću pitanja iz publike

Nadam se da sam razdrmala zabašurene snove učenja nečega. Sve zavisi od tvoje želje i volje. Gore rečeno jeste na neki način “dobro poznato”, ali daje konkretizovan uvid u faktore učenja bilo čega. Napravi plan i kreni. 😀