Sa one strane maske

Sofija je gledala mračnu prazninu ispred sebe. Iza je, to je osećala, takođe bila praznina. Samo je stajala tako na malenom grumenu zemlje.

Gladna, mračna praznina ju je gledala.

Ljudi su joj prilazili, smejali se s njom, plakali s njom, voleli je, mrzeli, gledali upitno, prezirali, ogovarali je, pomagali.

Gladna praznina je i dalje gleda.

Svi su oni tako daleko.

Gladna praznina je i dalje gleda.

Život se prelistavao u njenim mislima: porazi, uspesi, sahrane, rođendani, raskidi, poljupci, tamburaši, svadbe.

Gladna praznina je i dalje gleda.

Negde je izvirivala kolekcija nakita, šminke, haljina, lakova za nokte, tašnica, cipela.

Gladna praznina je i dalje gleda.

Odnošenje smeća, kuvanje ručka, menjanje sijalica, navijanje na utakmici.

Gladna praznina je i dalje gleda.

Sofijin pogled je tup, izmučen, prepun – ničega.

Kao gladna, mračna praznina koja je i dalje gleda…

A, onda, stakleni odsjaj starog ogledala pred kojim joj je majka češljala kosu pred prvi dan škole.

Ružičasta haljina sa mašnicama, iskren kikot u očima, radostan zagrljaj i toplina neiskvarenosti razbili su gladnu, mračnu prazninu u crne komade stakla koji su joj pali pred noge…

Sklopila ih je i otkrila masku koju je davno, davno stavila, a da nije ni znala da može da je skine.

Tekst objavljen na konkursu bloga eXperiment

4 thoughts on “Sa one strane maske

Kaži i ti nešto

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s