Slatko i slano

Slano

Znaš onaj tren kad otvoriš oči, a onda brzo trepneš i zatvoriš ih. Osećaš toplu, slanu tekućinu kako ispunjava taj mrak.

I trepavice ti teške.

I kapci ti teški.

I duša ti teška…

Znaš, ako otvoriš oči iskočiće slani izdajnici napolje, iskočiće i grebaće tvoju kožu svojom toplotom i zrncima soli. Grebaće, sve dok se ne skotrljaju niz obraze i dođu do vrata. Tamo će već naći neko udubljenje gde će se nakupiti u jezerce koje isparava.

I, stiskaš, stiskaš kapke, sve jače i jače. Samo da se ne otvore. Samo da ne poteku. Samo ovaj put, o, univerzume, preskoči panta rei! Napravi pauzu. Previdi ovaj slani potok.

Slatko

Znaš sigurno onaj slatki miris dugo željenih usana. Onaj momenat van vremena i prostora kada su usne na milimetar jedne od drugih, kad možeš da osetiš topli dah. Kada čuješ otkucaje srca na svojim usnama. Tako jako biju da ti se čini, osetiće se u poljupcu.

I pluća ti se šire.

I srce ti se širi.

I usne ti se šire…

Sve miriše slatko. Miriše kao karamela, šlag, puding, nar, čokolada, šećer u prahu, jagode, trešnje, slatko od  dunja. Kao sve slatko što si ikad probala.

Sladak je i ukus usana obasjanih sunčevim zracima. Možda im baš sunce daje sladak ukus. Jesi li sposoban za slatkosintezu?

Život je pun i slatkog i slanog.