upisdown

Poglavicin sin

U davna doba, dok Nerealandrija nije još bila emancipovana i civilizovana zemlja kakva je sada, kad se nije znalo ko i šta može da priča, kad su ljudi odlučivali kako bi trebalo nešto uraditi, njome su vladale poglavice. To je bilo pre Poglavicinog Sina, suverenog vladara i pravog čoveka za sve poslove. On je doneo red, rad i disciplinu, zakone, pravila i kazne. Sada se zna da su prave odluke jedino njegove, da se o njegovim odlukama ne raspravlja i ne kritikuje, samo se radi. Nerealandrija je sada zemlja postavljena na prave noge, njen narod samo ima da sluša Poglavicinog Sina i da radi šta mu se kaže. Svi su delovi velike mašinerije koja gura napred, mada se na jeziku Nerealandrije „napred“ zove „nazad“.upisdown
A, evo i priče kako je sve to počelo…

Dok je Poglavica još vladao, beše nadomak granice Nerealandrijaca jedna čudna planina iz čijeg se grotla ponekad dimilo kao iz logorske vatre, a sve poglavice je narod upozoravao da se sećaju događaja od pre trideset godina kada je sa dimom izašla i opaka tečna vatra i pljuštalo kamenje. Svaki je poglavica pominjao povremeno tu planinu i uveravao saplemenike da zna kako će se pleme spasiti, mada sigurno neće najgore da se desi.

No, kako to u pričama obično biva, upravo to neočekivano poče da se dešava. Planina poče da se trese i zviždi i zavija, narod se prepade i otrča kod Poglavice, ali njega nigde ne mogahu naći. Poglavicin Sin je smireno sedeo ispred njegova vigvama, zurio u vatru i mudro ćutao.

-Poglavicin Sine, gde je Poglavica?
-Ko ste vi da znate gde je sad Poglavica? Otišao je Nekim važnim poslom (uzdah) Negde (uzdah).
-Ali, Poglavicin Sine, pogledaj kako se trese i zavija ova naša planina! Šta ćemo da radimo? Hajde da pozovemo okolna plemena da nam pomognu. Hajde da se sklonimo kod njih dok ovo ne prođe! Hajde da nabavimo one konje što imaju druga plemena da možemo brže da pobegnemo ako dođe opasnost.
-Ništa ne brinite , saplmenici moji, sve će biti u redu. Imam plan (uzdah) kako da nas zaštitim. (uzdah) Samo vi slušajte moja uputstva. – reče Poglavicin Sin i duboko i mudro uzdahnu.
Saplemenici videvši kako mudro i teško uzdiše Poglavicin Sin pomisliše da su previše brzo i burno reagovali i da je on tako mudar, pa još Poglavicin Sin, sigurno znao i predvideo mnogo više od njih, pukih Nerealandrijaca. I odoše kućama.

Planina se sve više tresla i zviždala i poče iz nje da izlazi dim. Opet narod otrča do Poglavicinog Sina.
-Poglavicin Sine, vidi, vidi! Planina izbacuje dim! – vikahu jedni.
-Poglavicin Sine, moramo da bežimo na Drugu planinu da se sakrijemo i zaštitimo našu decu!– vikahu drugi.
-Poglavicin Sine, gde je Poglavica? – vikahu treći.
-Hajde da skupimo svu hranu i kožuhe na jedno mesto i da krenemo da prebacujemo to na Drugu planinu! – vikahu četvrti.
-Tišina! – viknu Poglavicin Sin – U ovom trenutku (uzdah) kad dim izlazi iz planine (uzdah) zar je vama bitno gde je Poglavica? (uzdah) Sve će biti u redu saplemenici moji. Ja (uzdah) imam (uzdah) plan (uzdah).

I, opet se narod postide svoje brzopletosti i nabusitosti pred Poglavicinim Sinom. Ili, makar većina naroda. Neki su, uplašeni od dima, pokupili svoje zalihe hrane i kožuha i pobegli na Drugu planinu. Neki su otišli u obližnja plemena i tamo okupljali one koji bi pomogli ako dođe do najgoreg. Neki su čak za svoje kožuhe kupovali konje od drugih plemena, da im se nađu ako zatreba.

Sledećeg dana, planina pokaza svoje pravo lice. Poče da leti kamenje svuda naokolo, toliko veliko da jedan kamen sravni sa zemljom ceo veliki vigvam. Iz grotla planine potekoše potoci tečne vatre uništavajući sve pred sobom. Narod poče da vrišti i beži. Oni koji behu pobegli na Drugu planinu dotrčaše u pomoć svojim saplemenicima. Ljudi iz drugih plemena dođoše svojim konjima u pomoć, na njih staviše nesrećne i povređene Nerealandrijce i na jakim konjskim plećima ih preneše na sigurne obronke Druge planine. Poglavicin Sin tad skoči od svoje vatre i poče vikati saplemenicima:
-Brzo (uzdah) narode! Okupite se (uzdah) narode! Pomozite ljudima (uzdah) da pobegnu, narode! Sad morate (uzdah) da pomognete jedni drugima. JA vas pozivam!

Čitava tri dana besnela je planina. Čitava tri dana su ljudi iz tog i drugih plemena pomagali onima koji nisu uspeli da pobegnu, onima koji su bili nemoćni, onima koji su se spasili na kratko popevši se na neko veće drvo ili sakrivši se u nekakvoj pećini. Čitava tri dana je Poglavicin Sin uzdisao, vikao i opet uzdisao.

Dok se planina umirivala, na sigurnim obroncima Druge planine Poglavicin Sin je pričao pred okupljenim saplemenicima.
-Evo, (uzdah) pokazali smo još jednom kako je naše pleme jako (uzdah) pod mojom upravom. Pokazali smo kako je saplemeništvo (uzdah) i zajednički duh uspeo da spasi živote. Drago mi je što ste pod mojim sigurnim vođstvom (uzdah) to otkrili. Jer, da nije bilo mene, (uzdah) vi biste ostali u naselju, tečna vatra (uzdah) bi vam do nogu došla i vaša deca (uzdah) bi platila glavama. Hvala (uzdah) svim obližnjim plemenima na pomoći. Hvala im (uzdah) na konjima (uzdah) na kojima su prenosili ljude i zalihe. Sada (uzdah) u ovom odsudnom trenutku (uzdah) najbitnije je da i dalje mene slušate. A, oni (uzdah) koji misle da su pametniji od mene (uzdah) i da su povicima u pomoć drugim plemenima, kritikovanjem mojih odluka i nošenjem hrane na Drugu planinu (uzdah) uspeli nešto da urade (uzdah) imam samo da poručim da idu iz ovog plemena, jer su sramota (uzdah) za svoj rod i biće kažnjeni za svoje ponašanje.

Narod je gledao Poglavicinog Sina, neki srećni što su preživeli, drugi besni što ispade da su njemu pomagali, a ne svojim sunarodnicima. Treći, uplašeni za svoju sudbinu jer su upadali u vigvame i vikali ljudima da beže, četvrti sa sjajem u očima gledahu Poglavicinog Sina i počeše da prave spiskove nepodobnih članova plemena.

Onda nešto poče da šušti u žbunju pored njih, sve bliže i bliže i kad se grmlje napokon razmaknu, iz njega izađe Poglavica.
-Narode moj, evo donosim vam ova dva kožuha od kojih će vešte ženske ruke moći da naprave jedan zimski ogrtač! To vam ja, Poglavica, dajem na poklon. Ali, znajte da ste sami ovome krivi! Umesto da ste se odazvali Poglavicinom Sinu onda kad je trebalo vi ste pitali gde sam ja. To nek’ vam je nauk za sledeći put.

 

5 thoughts on “Poglavicin sin

  1. A poglavica je pekao vatrenu vodu, bole ga uvce. Tres simpatique. Mada sa ovim uzdisanjima pre asocira na potomka Koštunice dr Vojislava, nego na gospodara Vučića. Ulepša ga bre manchester…

    Like

Kaži i ti nešto

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s