Kafičasti tokeni 2.0

Mislili ste da je to to što se tiče tokena? E, pa nije. Jer, ljudska je želja za pravljenjem para (u ovom slučaju i bukvalnim pravljenjem) nezajažljiva.

Zašto su uopšte kafedžije odlučile da uvedu sopstvene novce? Razlog je praktičnost. Naime, u ta doba (London, 17. vek) nije bilo sitnog novca koji bi mogao da se vraća kupcima, a kafedžije tada nisu mogle da kažu: “Nemam sitno, hoćeš žvaku?”. Takođe, kafedžije su na taj način mogle da određuju nivo duga svojih mušterija u tačnom iznosu tokena. Mora i veresija nekad da se naplati, zar ne?😉

Kafičasti tokeni su pravljeni od kafe!

Ok, lažem, samo sam htela da postignem taj efekat razgoračenih očiju.😉

Stvarno su pravljeni od bakra, kalaja, mesinga pa čak i od kože. Uglavnom su bili ukrašeni raznim rezbarijama. Na sebi su imali utisnuto ime i adresu kafedžije, kao i nominalnu vrednost. Kada bi ih neko doneo u kafedžinicu, mogli su da se zamene za kafe. Takođe su ih ljudi međusobno zamenjivali za novac, mada geografski, nisu dospevali mnogo dalje od sledeće ulice.

Evo, ja nudim, bez tokena jednu kafičicu za jutros.😉

uživanjac

Nastaviće se…

Kaži i ti nešto

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s