Dan za ljubljenje

Kažu, danas je 05. Februar, Međunarodni dan ljubljenja.

I, sad, kad razmislim, poljubci su vrlo čudna stvar. Moguće je da ne postoji nijedan ljudski gest koji je intimniji, a ipak često vrlo javan i besmislen. Ljube se potpuni neznanci ili poznanici, ministri i državnici  zemalja sa dva različita kraja sveta dele poljubce šakom i kapom pred kamerama, Jevreji ljube Toru, katolici imaju takozvani poljubac mira, pravoslavci ljube ikone i krstove, kockari ljube kockice za sreću, a sujeverni sportisti svoje amajlije. Ljubimo se kada čestitamo nove godine, rođendane, slave, svadbe, krštenja. Roditelji ljube svoju decu, ali kada se majka i otac poljube to dobija sasvim drugo značenje. Poljubac može značiti strast, roditeljsku ili rođačku  ljubav, poštovanje, ukazivanje na viši čin/stalež, izdaju, kao i  društveno poželjni način pozdravljanja.

Juda je poljubio Hrista, Madona je poljubila Britni, Keti Peri je poljubila devojku, Dača i Nataša su se ljubili, pa posle više nisu. 😉  Negde sam pročitala da je čovek ljubio svoj auto čak 54 sata bez prestanka! (verovatno neki suludi Ginisov rekord)

U različitim zemljama poljubci su različito tumačeni. U Japanu i Kini, na primer, javni poljubci uopšte nisu uobičajeni, kao što su u Evropi i Americi. Da je drugačije, verovatno bismo imali japanski, a ne francuski poljubac. Eskimi, Malinežani i Polinežani se ljube trljajući nos o nos, a smatra se da su se tako i dravni Egipćani ljubili.

Narod Tsonga, iz južnog dela Afrike, smatra dodirivanje usnama dvoje ljudi odvratnim, ali je sasvim normalno da piju tekućinu iz činije u koju su drugi pljuvali. Verovatno smo mi njima čudni, koliko i oni nama. 😉

Mafijaši ljube u ruku svog Dona. Kažu da su se poljubcem ili ugrizom za uvo Italijani međusobno izazivali na dvoboj (za razliku od bacanja rukavice u nekim drugim zemljama). Ko zna šta je posle pobede preživeli radio sa sekundantom. 😉

Kada se ljubimo, pokrećemo  146 mišića, pa je i mišić koji služi za pokretanje i „pućenje“ usana poznat kao – mišić ljubljenja.  Usne, inače imaju ogroman broj nervnih završetaka, pa su zato vrlo osetljive na dodir.

Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje se prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.

Branislav Nušić

U bajkama princeza ljubi žabu da bi se ona pretvorila u princa, princ ljubi „Uspavanu lepoticu“ ili „Trnovu ružicu“,  „Mala sirena“ je mogla vratiti moć govora samo ako je princ poljubi. Petar pan i poglavicina ćerka za vreme plesa u crtaću se trljaju nosevima. U čuvenom filmu Matriks, Triniti poljubcem vraća Nea u život.

Ali, poljubac nije svojstven samo ljudima, mnoge životinje imaju slične dodire usnama, nosevima ili jezikom u izražavanju privrženosti drugoj jedinki, mada ti poljubci nemaju seksualni naboj, kao neki ljudski. Bonobo majmuni se čak ljube sa otvorenim ustima, baš kao ljudi.

Kako kaže Zorica Tomić u svojoj knjizi „Poljubac u doba kuliranja“, neki naučnici smatraju da je poljubac nastao iz običaja deljenja hrane ustima.  Druga teorija  je teorija „spajanja duša“ putem udisanja daha druge osobe. Takođe, postoji teorija „rituala njušenja“, koja kaže da su u „stara“ vremena novog člana plemena morali da onjuše kada dođe, da bi videli da li mogu da ga prihvate.

No, kako su nastali, možda i nije bitno, poljubci su tu i ne smemo dozvoliti da ijedne njihove vrste  bude malo u našem životu.  Zato, ljubite se danas, i sutra, i sutra, i sutra…