(Ne)svesnost?

Svi smo mi tako prokleto kul,  pozitivni, druželjubivi, otvoreni za komunikaciju i rad u timu, sklapamo nova prijateljstva dok pucneš prstima ili pošalješ zahtev na Fejsu, razmišljamo „van kutije“, sposobni smo za multilevel multitasking, pravični i neposredni, vredni i radni, iskreni do srži i artistični do bola, slobodoumni, proevropski, moderni, in, popularni, dobronamerni… a ustvari svima neopozivo, autokratski, totalitarno-tiranski vladaju predrasude.

Da, dobro ste pročitali – PREDRASUDE.

To je jedan mikroorganizam karcinomskog tipa, živi kao parazit, a množi se geometrijskom progresijom i brzinom stvaranja misli. Predrasude su vrhunac samoživosti i egocentrizma.

JA ustajem u 6 ujutru, kako ti možeš da ne ustaješ tada?

JA imam pare za laptop, kako ti nemaš?

JA navijam za Partizan, šta će ti ti Cigani?

JA sam panker, a šta si ti?

JA kupujem samo u Zari i kad vidim da neko nosi nešto što nije markirano zapušim nos.

JA smatram sve muškarce koji se bave bilo kojom vrstom plesa pederima.

JA čitam samo dubokoumne tekstove, koji imaju više slojeva metafora i štampani su u manje od 100 primeraka, jer sam tako nadrealno jedinstven.

JA sve ženske osobe koje nisu anoreksične i ne nose šljokice smatram rugobama i nepodobnim za društvo.

JA sve ženske osobe koje su anoreksične i nose šljokice smatram kurvama i nepodobnim za društvo.

JA smatram nižom rasom sve koji žive u Malom Mokrom Lugu, Krnjači ili Ritopeku.

I tako to može u nedogled. Razmisli malo, bre, kako te nije sramota da apsolutno sve što postoji na ovome svetu, svaku aktivnost, misao, bavljenje nečim, izgled nečega ocenjuješ po svom aršinu? Da li si stvarno tako sveobuhvatno, sveprisutno svestan SVEGA što se dešava, sposoban da sve to izanaliziraš i doneseš racionalne, pravedne i inteligentno superiorne odluke o potrebnosti postojanja i ispravnosti SVEGA? Čim nekog vidiš(ili ošacuješ profil sliku na Fejsu), već si stvorio bar 10 predrasuda o njemu/njoj i na osnovu toga si zaključio da li zaslužuje da uđe u tvoj mali, probrani, kružić unikatnih, jedino ispravnih osoba u univerzumu.

E, tu dolazimo do još jednog pravila kod predrasuda: one nisu zaključci koji su proizašli iz nekog STVARNOG promišljanja, to su samo nabacana pravila koja smo tokom života tu i tamo skupljali, pamtili i prihvatali kao tačna jer nam je tako bilo lakše. Mnogo mi je lakše da biram prijatelje na osnovu garderobe, nego da se potrudim da stvarno spoznam tu osobu. Mnogo mi je lakše da kažem da će sudbina odrediti mog muža, nego da se zaljubljujem, volim, budem povređena, pa opet, ko zna koliko puta. Ili još bolje – daj muža po želji, volji i predrasudama ljudi iz mog okruženja.

Udri čoveče sloj po sloj predrasuda, pomešaj sa malo (odaberi jedan ili više odgovora):

a)šovinizma

b)homofobije

c)mizoginije

d)mizandrije

e)neznanja

f)rasizma

dopuni do kraja abecede.

Stavi na jaku vatru i neka ključa. A, ako nešto od ove abecede zaboraviš, ti dodaj u zapršku. Sad si miran, jelo je spremno, uvek ga ima, nikad nećeš biti gladan, možeš da nastaviš sa drugim aktivnostima tako dobro uhranjen.

Vrhunac svega ovoga gore navedenog je to što ne zadržavaš svoje predrasude za sebe ti (ne)svesni čoveče. Ti ih deliš sa drugima, putem filmova, muzike, tvitova, fb grupa, kafenisanja, putem vaspitavanja svoje dece da budu skučena tvojim ogradama.

p.s. da i ja imam predrasude, ali se fajtam s njima, borim se protiv sebe sa predrasudama. Probaj da svakoga dana izbrišeš ono „ne“ iz naslova. To je početak svakog poboljšanja.