Nacionalna ekonomija – o zadacima uopšteno

Pošto me je nekolicina ljudi pitala ove stvarčice, rekoh da podelim sa kolegama sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji još uvek nisu položili Nacionalnu ekonomiju par opštih pravila vezanih za zadatke.

Prvo i osnovno, nemojte bubati napamet nikad kada nešto ima veze sa logikom i matematikom, što je sa svim računskim ispitima slučaj. Mnogo je jednostavnije, brže i bolje da uočite neke pravilnosti i da na osnovu tih pravilnosti rešavate pojedinačne slučajeve. Elem, što se tiče ovog predmeta, sigurno ste već nabavili skriptu sa zadacima iz čuvene fotokopirnice preko puta faksa sa sve izvođenjima. Ono što je na ispitu bitno, jeste da pored toga što znate da rešite neki zadatak, znate i da objasnite rezultat, jer takva podpitanja postavljaju.

U svim situacijama u kojima imate stope rasta društvenog proizvoda, svaka stopa se tumači kao procentualni prirast nekog faktora (rl  je stopa rasta zaposlenosti koja je doprinela rastu društvenog proizvoda od npr 5%, rp stopa rasta/prirast produktivnosti itd).

Ukoliko imate diskretnu stopu rasta tada u formuli imate tri „sastojka“, npr

ry  = rl  + rp + rl x rp

svaki od ova tri „sastojka“ možemo podeliti/staviti u odnos sa  ry  i tada se tumače na sledeći način:

  • rl / ry      –  procentualni doprinos rasta zaposlenosti rastu društvenog proizvoda
  • rp / ry       – procentualni doprinos rasta produktivnosti prvobitno zaposlenih (ili početnog broja radnika) rastu društvenog proizvoda
  • rl x rp/ ry     – procentualni doprinos produktivnosti novozaposlenih rastu društvenog proizvoda

*svaki od ovih racija se množi sa 100, kako bi se dobili procenti, ali to nisam pisala da ne bi bilo nepregledno.

**analogno se tumače i stope rasta K, k i e, tj. bitno je napraviti razliku između stope (početno raspoloživog nečega) i proizvoda stopa(prirast novih zaposlenih, ulaganja i sl).

Kod modela privrednog rasta gde figurišu produktivnost/zaposlenost postoje situacije kada je rl x r (ne)zanemarljiv:

  • Ako se radi o prosečnim godišnjim (diskretnim ili kontinuelnim) stopama rasta njihov proizvod je relativno mali
  • Ako se radi o kumulativnim stopama rasta njihov proizvod nije zanemarljiv jer se radi o vremenskim periodima dužim o godinu dana.

Na osnovu odnosa rl i rp možemo zaključiti o kom tipu privrednog rasta se radi:

  • Ako je rl > rp to znači da rast zaposlenosti više utiče na rast društvenog proizvoda, nego rast produktivnosti => ekstenzivan tip rasta, karakterističan za nerazvijene zemlje(zemlje u razvoju)
  • Ako je rl < rp to znači da rast produktivnosti više utiče na rast društvenog proizvoda, nego rast zaposlenosti => intenzivan privredni rast, više se bazira na razvoju tehnologije nego na porastu zaposlenih, karakterističan za razvijene zemlje

Tipovi tehničkog progresa – mogu se odrediti na osnovu odnosa rq i rp  (pri čemu q predstavlja tehničku opremljenost rada, q=K/L i važi da je rk= rq – rp  ):

Neutralan tip tehničkog progresa postoji ukoliko je rq = rp , tada je rk konstantno.

Prostoran tip tehničkog progresa može biti kapitalno intenzivan ili kapitalno štedni:

  • Kapitalno intenzivan tip tehničkog progresa postoji ukoliko je rq > rp, kada je r> o, tj tada prosečan kapitalni koeficijent raste.
  • Kapitalno štedni tip tehničkog progresa postoji ukoliko je rq < rp, kada je r< o, tj tada prosečan kapitalni koeficijent opada.

Razlikujte procente i procentne poene. Procenat je udeo nečega, dok procentni poeni predstavljaju razliku između dve promenljive koje su izražene u procentima. Na primer, ako gledam razliku između dve stope u dva različita perioda tada kažem da se te dve stope razlikuju za 5 procentnih poena(ne za 5 procenata!).

Razlikujte udeo/učešće i prirast. Konkretno u zadacima sa učešćem/prirastom industrije u ukupnom društvenom proizvodu:

  • Učešće znači koliki deo ukupne proizvodnje se duguje industrijskoj: yi/y ili sa indeksima Iyi/Iy
  • Prirast industrije od vremena 0(nula) do vremena t  tokom perioda je [(yit /yi0 – 1)x100]/t . Razlika je, dakleM🙂 što se u drugom slučaju računa prirast industrije tokom vremena.

Tumačenje α, β i γ kod prizvodnih f-ja:

  • α – koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na kapital, uz držanje ostalih faktora na konstantnom nivou.
  • β – koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na zaposlenost, uz držanje ostalih faktora na konstantnom nivou.
  • γ – stopa rasta društvenog proizvoda koja se duguje tehničkom progresu, ovde se tehnički progres posmatra kao rezidualni faktor i pripisuje mu se sav rast društvenog proizvoda koji nema veze sa rastom kapitala ili rada.

Odnosi ovih koeficijenata:

  • α + β = 1  => konstantni prinosi, γ rezidualni faktor, u ovom slučaju se naziva neopredmećeni tehnički progres (npr. Usled bolje organizacije rada).
  • α + β > 1  => rastući prinosi ekonomije obima, γ opredmećeni tehnički progres
  • α + β < 1  => opadajući prinosi ekonomije obima
  • ako je αrk + βrl <  γ i ako je [(αrk + βrl)/ry]x100 > 50%, tada postoji ekstenzivan rast
  • obratno – rast je intenzivan.

Eto, ja se nadam da sam nekome pomogla malo ovim objašnjenjima. Ako imate još neko pitanje, slobodno pitajte, a ja ću se potruditi da odgovorim.🙂

One thought on “Nacionalna ekonomija – o zadacima uopšteno

Kaži i ti nešto

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s